Azijski žutonogi stršljen
Vespa velutina nigritorax
Poreklo i rasprostranjenje žutonogog azijskog stršljena
Vespa velutina nigritorax, poznatija kao žutonogi azijski stršljen, je invazivna vrsta koja je prvi put zabeležena u Evropi 2004. godine, kada je slučajno uneta u jugozapadnu Francusku. Potiče iz Azije gde prirodno nastanjuje područja od severnog Pakistana i severozapadne Indije preko Nepala do jugoistočne Kine i Tajvana, kao i širom Indokine i Indonezije.
Brzo širenje žutonogog azijskog stršljena u Evropi, koje donosi ekološke i ekonomske štete, kao i opasnosti po javno zdravlje, navelo je Evropsku uniju da ga stavi na Crnu listu invazivnih vrsta. Ovim potezom, EU od svojih članica zahteva razvijanje efikasnih strategija za rano otkrivanje, kontrolu i sprečavanje daljeg širenja ove štetne vrste.
U cilju očuvanja autohtonog biodiverziteta i ekološke stabilnosti veoma je važno razumeti mehanizme širenja i uticaj invazivnih vrsta. Invazije se najlakše kontrolišu kada se uoče u ranim fazama, u čemu je ključna uloga građana koji svojim opažanjima mogu znatno pomoći naučnicima.
Kako prepoznati azijskog žutonogog stršljena?
Dve vrste stršljena prirodno nastanjuju Evropu - Vespa crabro (evroazijski ili obični stršljen) i Vespa orientalis (orijentalni stršljen)*. Stršljeni se razlikuju po veličini, obojenosti, raznim morfološkim detaljima, kao i po detaljima životnog ciklusa (pogledajte video o razlikama ove dve vrste stršljena).
*Vespa orientalis je rasprostranjena u mediteranskom delu Evrope i nije poznata u Srbiji, pa će naše poređenje biti usredsređeno isključivo na Vespa crabro i Vespa velutina.
Obični stršljen (Vespa crabro) je nešto veći od žutonogog azijskog stršljena, ima grudni deo tela i noge crvenkasto-crne boje, dok je na abdomenu (zadnjem delu tela) dominantna žuta boja, sa tamnim bazalnim prstenovima i tačkama. Radilice evropskog stršljena variraju u veličini od 18 do 23 mm, dok je matica veća, veličine od 25 do 35 mm.
S druge strane, žutonogog azijskog stršljena (Vespa velutina) karakteriše dominantno crna boja tela sa uzanom poprečnom narandžastom trakom na prednjem delu abdomena i širim narandžastim pojasom bliže kraju abdomena. Noge su u osnovi crne, a prema krajevima žute boje, zbog čega se kolokvijalno naziva “žutonogi”. Radilice žutonogog azijskog stršljena variraju u veličini od 17 do 25 mm, dok je matica veća, veličine od 24 do 32 mm.
Životni ciklus
Životni ciklus žutonogog stršljena započinje kada mlada matica (koja je oplođena prošle godine) izlazi iz skrovišta nakon uspešnog prezimljavanja.
Ona započinje izgradnju primarnog gnezda, koje uglavnom postavlja na nekom zaklonjenom mestu. Primarno gnezdo je ovalnog oblika, sa otvorom na donjoj strani. Tokom ove faze matica je sama i ranjiva, dok ne odgaji prve radilice.
Dok primarna gnezda mogu biti smeštena na pristupačnijim mestima, sekundarna gnezda, koja se grade kasnije tokom godine, obično su visoko u krošnjama listopadnog drveća, i mogu dostići veličinu do 70-80 cm u širini i do 1 metra u dužinu.
U ovom većem gnezdu, koje radilice grade sredinom leta, matica polaže jaja, a broj jedinki može dostići i 6000. Razvoj društva prati i povećana potreba za proteinskom hranom, što dovodi do intenziviranja predatorskog pritiska na pčele i razne druge insekte.
Od sredine septembra do sredine oktobra, razvoj društva usmeren je na izleganju novih matica i mužjaka, koji zatim napuštaju gnezdo radi parenja. Nakon parenja mužjaci će uginuti, dok se mlade oplođene matice (buduće “osnivačice”) povlače na mesta gde će provesti zimu do narednog proleća.
Na kraju sezone gnezdo ostaje napušteno i neće više biti korišćeno. Naredne godine, nakon zimskog sna, svaka oplođena matica (“osnivačica”) započinje izgradnju novog gnezda - najpre primarnog, a potom i većeg sekundarnog gnezda.
Pogledajte i video o životnom ciklusu azijskog žutonogog stršljena.
Ishrana
Žutonogi azijski stršljen je predator i nije izbirljiv u pogledu hrane. Larve konzumiraju isključivo proteinsku hranu, dok odrasle jedinke pored proteinske hrane unose i slatke tečnosti kao što su nektar ili sokovi voća.
Iako je generalista po pitanju ishrane, pretežno se hrani insektima i to muvama, socijalnim osama i medonosnim pčelama, pri čemu izbor plena direktno zavisi od toga koji plen je najbrojniji u okruženju njegovog gnezda. U oblastima bogatim pčelinjacima, medonosne pčele često predstavljaju glavni deo ishrane, dok u šumskim područjima dominira lov na socijalne ose. Procenjeno je da jedno gnezdo žutonogog azijskog stršljena može konzumirati oko 11 kg insekata (suve biomase) u toku samo jedne sezone, fokusirajući se pri tom na najbrojniji plen u svojoj neposrednoj okolini.
Uticaj
Prisustvo žutonogog azijskog stršljena u Evropi ima značajne posledice na biodiverzitet, pčelarstvo, ekonomiju i javno zdravlje.
Uticaj na biodiverzitet:
Žutonogi stršljen predstavlja pretnju za biodiverzitet zato što se hrani širokim spektrom insekatskih vrsta, uključujući oprašivače i druge korisne insekte.
Uticaj na pčelarstvo:
Iako evropska medonosna pčela (Apis mellifera) ima odbrambene mehanizme protiv autohtonih predatora, nije razvila efikasnu odbranu protiv žutonogog stršljena. Ovaj predator napada i ubija pčele blizu košnica, što rezultira direktnim smanjenjem broja radilica. Međutim, on ima i indirektan, ne tako očigledan, uticaj na pčelinja društva. Naime, prisustvo nekoliko jedinki azijskog žutonogog stršljena na pčelinjaku može rezultirati u pojavi stresa u društvima u toj meri da radilice uopšte ne izlaze iz svojih košnica. Ovaj efekat se naziva “prekid sakupljanja hrane” (engl. “foraging paralysis”) i direktno utiče smanjenu aktivnost društva, proizvodnju pčelinjih proizvoda, stabilnost i zdravlje društava.
Ekonomski uticaj:
Žutonogi stršljen uzrokuje ekonomske gubitke ne samo u pčelarstvu, zbog slabljenja pčelinjih zajednica i smanjenja proizvodnje meda, već i u voćarstvu, usled smanjene efikasnosti oprašivanja, i direktnih šteta na plodovima koje koristi u ishrani.
Dodatno, treba imati u vidu da i troškovi pronalaženja i uklanjanja gnezda stršljena predstavljaju značajan ekonomski teret.
Uticaj na javno zdravlje:
Iako žutonogi azijski stršljen nije agresivan van neposredne blizine gnezda, veličina društvai njihova potencijalna blizina ljudskim naseljima predstavljaju opravdane razloge za zabrinutost. Čak i uobičajene aktivnosti čoveka u blizini gnezda mogu uznemiriti stršljene, navodeći ih da se osete ugroženim i podstaknuti ih na napad.
Kada i gde možemo uočiti žutonogog azijskog stršljena?
Početkom proleća, posebno obratite pažnju na zaklonjena i natkrivena mesta, često unutar građevina, gde se mogu pojaviti manja primarna gnezda. Ova faza predstavlja idealno vreme za njihovo bezbedno uklanjanje, s obzirom na veličinu gnezda i dostupnost.
Tokom letnjih meseci i u ranu jesen, žutonogi stršljeni često se mogu videti u blizini pčelinjaka, posebno ako se veći broj košnica nalazi na nekom prostoru. Takođe, mogu se skupiti i oko drugih izvora hrane, kao što su skladišta voća, pogoni za preradu ribe ili čak na leševima uginulih životinja.
Kasnije u jesen, sa opadanjem lišća, velika sekundarna gnezda postaju sve vidljivija na drveću. Iako je uklanjanje sekundarnog gnezda zahtevnije, veoma je važno locirati ih i ukloniti jer se iz jednog gnezda izleže na stotine novih mladih matica. Svaka od ovih sparenih matica koje uspeju da prežive zimu, postaće “osnivačica” koja će na proleće započeti izgradnju novog gnezda i razvoj novog društva.
Šta da uradim ukoliko uočim jedinku ili gnezdo žutonogog azijskog stršljena?
Ukoliko uočite gnezdo, nemojte pokušavati da ga samostalno uklonite, posebno ako je reč o velikom sekundarnom gnezdu. Umesto toga, preporučujemo da se obratite lokalnom udruženju pčelara, Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), ili lokalnim službama zaduženim za kontrolu štetočina, koji poseduju potrebno znanje, iskustvo i opremu za bezbedno uklanjanje gnezda, čime se minimizira rizik za vas i vašu okolinu.
Ako je moguće, zabeležite fotografijama ili video snimcima uočene jedinke ili gnezdo i pošaljite ih na email adresu Centra za biologiju pčela: zutonogi.strsljen@bio.bg.ac.rs, ili putem poruke na Viber broj: 064 8237942.
Sve informacije o žutonogom azijskom stršljenu su od neprocenjive vrednosti za naučna istraživanja. Ipak, bitno je istaći da se biolozi Centra za biologiju pčela ne bave uklanjanjem gnezda. Naš fokus je primarno na sakupljanju podataka o biologiji, rasprostranjenosti i faktorima koji doprinose širenju ove invazivne vrste. Ove informacije su ključne za razvijanje efikasnijih strategija za zaštitu biodiverziteta i pčelarstva. Vaš doprinos, kroz slanje fotografija ili video snimaka, značajno će pomoći u boljem razumevanju i suočavanju sa ovim izazovima, čime zajedno doprinosimo očuvanju naše životne sredine.
