Građanska, volonterska nauka - citizen science

Centar za biologiju pčela, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Šta je "građanska nauka" ili “citizen science”?

Da li ste ikada čuli termine “građanska nauka”, “građani u nauci” , "volonterska nauka" ili “citizen science”? Šta označavaju ovi termini?

Najkraće objašnjeno - kada se u aktivnosti nekog naučnog istraživanja uključe građani to se naziva građanska nauka. Aktivnosti u kojima građani mogu da pomognu odvijaju se u saradnji sa profesionalnim naučnicima (ili naučnim institucijama) i mogu biti raznolike - od prikupljanja podataka preko njihove analize i sistematizacije.

Građanska nauka je način da se povežu nauka, priroda, građani i zaštita životne sredine. Ovaj istraživački pristup omogućava svima koji nisu profesionalni naučnici da doprinesu naučnim istraživanjima, a sa druge strane, naučnici uz pomoć građana mogu da sakupe veće količine informacija za kraće vreme.

Naučne studije koje se oslanjaju na građane su veoma raznovrsne. Navešćemo nekoliko primera:

  • Fotografisanje ptica koje posećuju hranilice za ptice postavljene u baštama volontera;

  • Brojanje insekata koji sleću na određenu biljku u vremenski određenom okviru;

  • Beleženje – fotografisanje pregaženih uginulih životinja na putevima;

  • Posmatranje jedne vrste biljke i beleženje datuma kada je procvetala;

Zamislite koliko značajan doprinos mogu imati građani kojima je hobi planinarenje - u okviru svojih redovnih avanturističkih pohoda, usputno, uzimanjem uzoraka vode iz planinskih potoka ili fotografisanje životinja i biljaka na koje nailaze, omogućavaju naučnicima sakupljanje informacija sa staništa koja nisu tako lako dostupna. Ne morate biti avanturista da bi bili uspešan volonter-naučnik. Dovoljno je da, gde god da putujete, beležite pregažene životinje duž puteva i na taj način ćete značajno obogatiti naučne baze podataka o određenoj grupi organizama. Šta mislite koliko bi naučnika bilo potrebno, i koliko vremena i novca uloženo, da se na standardan način dođe do iste količine informacijа? Čak i ukoliko niste mnogo aktivni ne znači da ne možete da doprinesete nauci. Dovoljno je da budete radoznali i da posmatrate svoje neposredno okruženje – u dvorištu ili bašti možete beležiti različite parametre životne sredine, pojave ili živa bića. Vaša opažanja mogu imati veliki značaj u kreiranju naučne baze informacija o stanju životne sredine i biodiverzitetu urbanih sredina.

Doprinos koji građani mogu da daju jednom naučnom istraživanju je u mnogim slučajevima neprocenjiv. Osnova svake studije je sakupljanje dovoljne količine relevantnih podataka. Pored toga, često je neophodno prikupiti podatke sa velikih prostora ili ih sakupljati duži vremenski period (ne bi li se određeni fenomen sagledao u celini). Naučna istraživanja u velikoj većini slučajeva imaju ograničena finansijska sredstva i nedovoljan broj naučnika na raspolaganju. Tada stupa na snagu građanska nauka. Građani svojim volonterskim angažovanjem prevazilaze ove prepreke omogućavajući:

  • sakupljanje velike količine podataka za kratko vreme,

  • istraživanje na velikim prostorima i

  • dugoročnost sakupljanja podataka (tamo gde je to neophodno).

Ilustracija koja na jednostavan način objašnjava šta je to građanska nauka

Modifikovano prema ilustraciji Frits Ahlefeldt,https://fritsahlefeldt.com/2019/10/19/what-is-citizen-science/

Građanska nauka u gradskim sredinama

Naučnici koji se bave izučavanjem i praćenjem stanja biodiverziteta dugo nisu prepoznali gradove kao jedinstveno stanište u kojem žive mnogi organizmi, već su urbane sredine percepirane isključivo kao prostor namenjen za život ljudi. Poslednjih decenija je sve više studija koje se bave upravo izučavanjem životnih zajednica unutar gradova, kao i uticajem koji urbanizacija ima na živi svet.

U današnje vreme, u gradovima živi više od polovine ljudske populacije, a procene su da će do 2030. godine oko 60 % svetskog stanovništva živeti u urbanom okruženju. Jasno je da je razumevanje ovog posebnog prostora i procesa koji se u njemu odvijaju od velike važnosti. Međutim, urbane sredine neminovno sa sobom nose brojne prepreke koje otežavaju ili onemogućavaju naučna istraživanja. Ovo se posebno odnosi na prvi korak bilo kojeg naučnog istraživanja - prikupljanje podataka (o nekoj pojavi ili o nekom živom biću). Naime, urbane sredine su veoma kompleksni i dinamični prostori koji se sastoje od mozaika heterogenih staništa, različite namene i intenziteta održavanja/upravljanja. Prepreke koje otežavaju prikupljanje podataka o životnoj sredini u ovakvim prostorima su na primer: privatne površine koje nisu dostupne za istraživanje; postojanje velikih prostora namenjenih industriji (koji su takođe nepristupačni); nemogućnost korišćenja standardnih metoda prikupljanja informacija (koje se koriste u prirodnim ekosistemima) usled svakodnevnog velikog “protoka” ljudi na javnim površinama.

Upravo u ovakvim uslovima dolazi do izražaja važnost građana, volontera i vrednost njihovog uključivanja u sakupljanje podataka jer se, zahvaljujući njima, prevazilaze neke od ovih prepreka. Za početak, privatne površine postaju dostupne, kroz oči i uši građana.

Šta ja kao građanin-volonter imam od učestvovanja u naučnim istraživanjima?

Jasno je kakvu korist nauka ima od uključivanja javnosti u naučna istraživanja. Kakvu korist građani imaju od učestvovanja, s obzirom da se radi uglavnom o volonterskom angažovanju?

Građani se pridružuju nekom naučnom istraživanju iz različitih razloga. Podsticaj za učešće može biti želja da pomognete životnoj sredini ili lokalnom problemu. Ili vas možda motiviše prilika da steknete nova znanja, radite na sebi, povežete se sa prirodom, date lični pečat i doprinos jednom većem istraživanju. Radoznalost i želja da bolje razumete životnu sredinu oko sebe?

Na putu koji prođete kroz učešće u istraživačkom projektu možete steći nove veštine ili povezati se sa ljudima koji slično razmišljaju. Možda ćete stečeno iskustvo primeniti u svojoj karijeri (ili želite da promenite karijeru!), ili jednostavno želite da ostavite trag u nauci. Dodatni motiv za učešće u građanskoj nauci mnogi pronalaze u zadovoljstvu i osećaju koji imamo dok radimo nešto što doprinosi zaštiti životne sredine ili dok pomažemo lokalnoj zajednici.

Koji kod da je razlog, vaša radoznalost i želja da pomognete nauci svakako će imati značajan uticaj na ishod nekog istraživanja čiji ste deo.

Građanska, volonterska nauka je nauka koja se oslanja na vas - građane. Nauka kojoj moć dajete upravo vi. Bez vas mnoge naučne studije ne bi postojale. Građanska nauka je aktivnosti u kojoj naučnici i građani zajedno generišu nova i stiču bolje razumevanje postojećih znanja!

Koliko vi učite od nas, toliko i mi učimo od vas!

Građani u nauci - projekat u kojem možete da učestvujete!