Građani u akciji!

Azijska pčela smolarica u Srbiji

Centar za biologiju pčela, Biološki fakultet u Beogradu


Ovog leta možete da doprinesete naučnom istraživanju!


Šta je uopšte građanska nauka? Pročitaj ovde.

Šta tražimo?

Tražimo azijsku pčelu pod stručnim nazivom Megachile sculpturalis. Na engleskom ova pčela je je poznata kao "giant resin bee" ili "sculptured resin bee", najkorektniji naziv na srpskom bio bi "velika azijska pčela smolarica" ali je možemo skraćeno zvati "velika pčela smolarica" ili samo "pčela smolarica".

Poreklom je iz Istočne Azije, a u našoj zemlji se pojavila 2017. godine (našli smo je prvo u centru Beograda!) i od tada pratimo njeno širenje. Vaše opažanje pomoći će nam u proučavanju biologije i rasprostranjenja ove vrste u Srbiji (možda i u susednim zemljama, ako se pruži prilika)!

Zašto je tražimo?

Megachile sculpturalis je prva egzotična (alohtona, strana) vrsta pčele koja je uspešno naselila Evropu. Prvo je uneta u južnu Francusku (2008. godine), i od tada se širi kontinentom. Još uvek se ne zna dovoljno o njenom ponašanju u novonaseljenim prostorima, kao ni o uticaju koji može imati na zajednice i populacije naših pčela - gajenih i divljih.

Naš cilj je da pratimo brojnost i širenje ove vrste u Srbiji. Za sada znamo da se u Beogradu njena brojnost povećava od 2019. godine. Za dalja praćenja značajni su nam kako detaljni podaci iz šireg područja Beograda, tako i njeno javljanje u svim drugim delovima Srbije, ali i širom regiona Balkana. Prisustvo ove vrste najlakše se registruje u gradovima, pa nam je posebno interesantno da utvrdimo koliko je ona prisutna i u manjim naseljima, u poljoprivrednim predelima ili u divljoj prirodi.

Takođe, veoma je značajno da utvrdimo navike u ishrani ove pčele, odnosno, da evidentiramo koje biljke posećuje i/ili oprašuje.

Gde i kada možete videti ovu pčelu ?

Najveću šansu da primetite jedinke velike pčele smolarice imate ukoliko obratite pažnju na biljke koje ona posećuje. U urbanim sredinama posebno su značajne pojedine ukrasne egzotične vrste, koje masovno cvetaju tokom letnjih meseci, naročito na parkovskim i drugim javnim površinama.

Među ukrasnim biljkama koje će ova pčela sigurno posećivati su sledeće: sofora ili japanski bagrem (Sophora = Styphnolobium japonicum), lavanda (Lavandula), letnji jorgovan (Buddleja), i glicinija (Wisteria); od naših autohtonih biljaka, značajne su potočnjak (Lythrum salicaria) i obična kalina (Ligustrum vulgare).

U južnim područjima, bližim mediteranskom klimatu, treba je potražiti i na ukrasnoj kineskoj kalini (Ligustrum lucidum).


Ovo su letnje pčele – očekujemo da se u našem klimatskom području prvi primerci pojave od sredine juna. Najveća brojnost i aktivnost je u toku jula, a nešto manja do polovine avgusta. Proređeno javljanje jedinki može se uočavati sve do kraja avgusta, a samo izuzetno i početkom septembra.

Sve pčele najbolje je potražiti i posmatrati po sunčanom i vedrom danu, bez prisustva jačeg vetra, najveća aktivnost je u periodu između 09-17h .


Osim na biljkama koje masovno cvetaju, pčelu smolaricu možete uočiti na mestima za gnežđenje, a to su različite cevaste šupljine u drvetu ili krupnim stabljikama (trska, bambus).


Nova pčela i "stare" pčele – kako je prepoznati?

Kad kažemo PČELA, svi pomisle na dobro poznatu medonosnu pčelu, a relativno su poznati i njeni najbliži srodnici – bumbari. Većina ljudi ne zna da postoje i neke druge pčele (obično ih zovemo "divlje pčele"), a pogotovu ne zna da ovih ima izuzetno mnogo, te da se međusobno prilično razlikuju po obliku, veličini, boji, dlakavosti.

Neke od ovih "divljih" pčela dosta liče na medonosnu, neke druge su toliko različite da ih niko ne bi svrstao u pčele, a mnoge su toliko sitne da prolaze sasvim nezapaženo. Za ovu priliku, dajemo poređenje ove NOVE pčele u našoj fauni pre svega sa medonosnom pčelom – koju svi znaju – ali i sa nekim drugim krupnim predstavnicima pčela i osa koje možemo sresti u Srbiji.

Poređenje velike pčele smolarice sa medonosnom pčelom

Azijska velika smolarica je očigledno veoma krupna pčela – među najvećim u Evropi. U letu donekle podseća na osrednjeg stršljena, ali je tamne, pretežno crne osnovne boje tela, sa gustim bakarno-narandžastim "krznom" na grudnom delu, i na početku abdomena, a krila su zatamnjena prema krajevima. U fauni pčela Srbije nema vrsta sličnog izgleda, odnosno, slične kombinacije osobina, te se mogu relativno lako uočiti i prepoznati, čak na većoj daljini.

Koliko liči na nešto što smo (možda) viđali – možemo li pogrešiti?

Određena sličnost postoji sa našim najvećim pčelama – drvenaricama iz roda Xylocopa, pre svega po veličini i markantnoj pojavi. Ove izuzetno krupne i kompletno crne pčele (sa naglašenim metalik-ljubičastim odsjajem) lako se mogu prepoznati.

Najvažnije razlike, vidljive svakom posmatraču, istaknute su na priloženoj dijagnostičkoj šemi.

Bumbari su još jedna grupa pčela, često velikih i markantnih. Mnogi ne znaju da u Srbiji živi preko 30 vrsta bumbara, neki od njih su relativno sitni, neki su sasvim prepoznatljivi, a bar jedna vrsta može izazvati određenu zabunu. Ako neko zapamti da tražimo neobičnu krupnu crnu pčelu, tamnih krila i svetlih gustih dlačica na grudima, možda ga može zbuniti vrsta Bombus argillaceus.

Porodica pčela kojoj pripada velika smolarica ima jednu važnu osobinu!

Skopa na donjoj strani trbušnog dela bez polena, vide se guste dlake

Možda ćete uočiti još jednu značajnu i neobičnu osobinu, zajedničku za mnoge rodove i vrste iz porodice Megachilidae, ali samo ako ženku pčele posmatrate odozdo ili sa strane: sa donje strane abdomena (trbušnog dela) postoji specijalna "četkasta" struktura od gustih i dugačkih dlačica (stručni naziv: skopa), koja služi za sakupljanje polena. Za razliku od ostalih grupa, ove pčele ne skladište polen na nogama, pa su im one zato mnogo manje dlakave. Ako ženke posmatrate na pogodnoj biljci-hraniteljci, uočićete da je skopa često popunjena polenom (tako da se dlačice i ne vide).


Skopa na donjoj strani trbušnog dela sa dosta žutog polena, dlake se ne vide

Razlike između ženki i mužjaka

Ženke M. sculpturalis su mnogo krupnije (dužina tela 22-27 mm), dok su mužjaci upadljivo manji (14-19 mm). Osim manjih dimenzija, mužjaci se mogu prepoznati po „zatupastijem“, zaravnjenom završetku abdomena i odsustvu već pomenute guste „četke“ (skope) na donjoj strani abdomena.

Mužjaci na donjoj polovini lica imaju "brkove" od gustih dlačica žućkaste boje, dok je lice ženki kompletno crno, sa markantnim poprečnim grebenom iznad usnog otvora.


Šta da uradite ukoliko primetite ovu pčelu?

Ukoliko primetite jedinke ove vrste nemojte ih dirati, ali slobodno ih posmatrajte iz blizine, one nisu opasne niti agresivne. Napravite fotografije ili video-snimak (sa podacima o datumu i lokaciji) i pоšaljite nam na:

Za one koji žele više da se doprinesu: možete zabeležiti i javiti nam na kojim biljakama ste videli ovu pčelu, koliko ih je bilo (numerički ili približno) i, ukoliko možete da prepoznate, da li su u pitanju mužjaci ili ženke.

Ukoliko niste sigurni da li ste dobro prepoznali ovu vrstu pčele – nema problema, svakako nam pošaljite fotografije ili snimak, a mi ćemo vam potvrditi da li se radi o Megachile sculpturalis ili o nekoj drugoj vrsti.

Šta se dešava sa podacima?

Nakon obrade sakupljenih podataka, rezultati će biti publikovani u vidu javnih sopštenja i preglednih izveštaja o svim našim aktivnostima na ovoj temi (u štampanoj i elektronskoj formi), a zatim i u naučnim radovima i drugim renomiranim publikacijama. U svim prezentacijama rezultata, naša zahvalnost za pojedinačni doprinos svakog pojedinca ovom naučnom istraživanju biće jasno istaknuta, na način uobičajen za ovu oblast!

Podrazumeva se da će svaki pojedinačni učesnik prethodno biti pitan da li je saglasan sa objavljivanjem svog imena ili drugih pridruženih podataka (npr. odakle nam se učesnik javlja – mesto boravka) u ovom kontekstu, a bliži lični ili kontakt-podaci će biti zaštićeni u skladu sa najvišim standardima o zaštiti privatnosti i bezbednosti ličnih podataka, predviđenih našim i evropskim zakonodavstvom.

Uz poštovanje ovih ograničenja, Centar za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu zadržava pravo ekskluzivnog i neograničenog korišćenja svih podataka o opažanjima naše ciljane vrste azijske pčele (lokaliteti, datumi, brojnosti, način pribavljanja i verifikacije podatka, itd), u naučne i svrhe zaštite životne sredine, odnosno, procene eventualnih štetnih efekata koje ova vrsta može imati na ekonomski značajne vrste ili ekosisteme. Fotografije poslate od strane svih volontera-saradnika ovog Projekta građanske nauke biće trajno i bezbedno arhivirane u sklopu informacionog sistema Centra, kao dokumentacija prikupljenih podataka, a njihovo eventualno korišćenje za potrebe naših publikacija ili druge svrhe neće biti moguće bez prethodno pribavljene saglasnosti autora fotografija.

Poređenje velike pčele smolarice i dve vrste stršljena



Već smo naglasili da velika pčela smolarica može nekoga da podseti na stršljena, po svojoj veličini i načinu leta, pogotovu iz daljine – ako ne vidimo obojenost tela.

U Srbiji za sada živi samo jedna vrsta – obični ili "evropski" stršljen – Vespa crabro, "domaća" autohtona vrsta, poznata od davnina u našim krajevima (inače široko rasprostranjena u Evroaziji).

Već duže vreme se zna, pogotovu u pčelarskim krugovima, da će nam se uskoro "doseliti" još jedan nepoželjni imigrant iz Azije, takozvani žutonogi stršljen, Vespa velutina (podvrsta nigrithorax).

Stršljenovi su grupa krupnih socijalnih osa, u umerenoj zoni one imaju jednogodišnje cikluse: u proleće su prisutne samo matice, koje tada zasnivaju gnezda-kolonije; od sredine leta bivaju sve brojnije radilice – a to je kasta koju ljudi najviše primećuju (kada su prenamnožene mogu praviti razne probleme, sve do sredine jeseni).

Matice su značajno krupnije, a u vreme aktivnosti pčele smolarice pretežno ćemo sretati radilice, koje imaju veličinski opseg sasvim sličan smolarici.

Poređenje velike pčele smolarice sa mamutskom osom


Još jedna krupna i markantna osa – zapravo najveća osa u evropskoj fauni – može takođe biti izvor zabune.

Mamutska osa (Megascolia maculata) je široko rasprostranjena u južnoj Evropi, najviše u Mediteranu, u srednjoj Evropi se javlja samo sporadično, ali sa otopljavanjem klime postaje sve češća i na severu Srbije. Maksimalna dužina ženki je čak 6 cm, ali u proseku su retko iznad 4 cm, sitniji mužjaci su ispod 3 cm. Ova osa živi solitarno, ne pravi gnezdo koje će braniti, pa nikad ne napada ljude; međutim, ženke imaju žaoku i mogu ubosti pri nepažljivom rukovanju.

Mamutska osa je realno sasvim različita od naše pčele smolarice, što se najbolje vidi na priloženoj šemi. Međutim, postoje bar neke zajedničke osobine (zatamnjena krila, narandžaste dlake na grudnom delu), a njeno sve češće pojavljivanje može navesti na pogrešan zaključak da je ovo ta tražena pridošlica, tek pristigla u naše krajeve (u Srbiji je oduvek bila prisutna, ali do skora izuzetno retka).